Helleborus odorus W. etk.

Kukurjak, kukorek


Kukurek se sreće po livadama i krčevinama, a naročito u brdskim i planinskim krajevima. Pored crnog kukureka (Helleborus niger L.) sreću se i druge vrste:Helleborus odorus W.K., H multifidus Vis., H. atrorubens W.K., H. serbicus Adam. Svi su oni vrlo otrovni.



Botaničke osobine

Kukurek je višegodišnja zeljasta biljka, koja naraste do 60 cm. Stablo je uspravno, golo i u gornjem delu razgranato. Ima gust crni rizom, obrastao tankim korenjem, i krupno prstasto izdeljeno lišće na dugim drškama. Listovi su sitni, nazubljeni i sa istaknutim nervima na naličju lista. Cvetovi su bele ili svetložute boje, i pojavljuju se vrlo rano u proleće, često i ispod snega. Plod je mešak ispunjen semenom crnosmeđe boje. Cela biljka je vrlo otrovna.



Hemijski sastav i upotreba

Svi delovi biljke sadrže kardiotonične heterozide, ali se uglavnom koristi rizom i koren (+Hellebori rhizoma et radix) koji su najbogatiji aktivnom materijom. Najvažniji je helebrin.

Osim heterozida droga sadrži i steroidne saponozide (heleborin i heleborein). Heterozidi kukureka deluju slično kao i heterozidi digitalisa, ali za razliku od njih nemaju kumulativno svojstvo.
Kukurek se uglavnom koristi kao purgativno sredstvo u veterinarstvu. Deluje kao kardiotonik i iritans. Kuvan sa čemerikom i duvanom, koristi se protiv šuge i vašljivosti. Iz rizoma korena kavkaskog kukureka izolovani su corelborin K i corelborin P. Poslednji nalazi primenu u Rusiji u obliku tableta, supozitorija i ampula. U našoj zemlji se ne koriste preparati koji sadrže sastojke dobijene iz kukureka.



Sakupljanje

Za dobijanje suve droge rizom sa korenom se vadi početkom leta, dobro ispere u hladnoj vodi, očisti od trulih delova i iseče po dužini na manje komade. Tako pripremljena droga se suši na temperaturi od 45 °C ili prirodno na promajnom mestu u sloju 3 – 5 cm. Osušena droga je mrke boje, lako lomljiva, mirisa nema, a ukusa je gorkog i ljutog. Kada se melje izaziva kijanje.



Kukurek je jedan od vesnika proleća




Preuzeto iz monografije "LEKOVITO BILjE - Gajenje, sakupljanje, upotreba" prof. dr Jan Kišgeci